О књизи: 2000 / „... Одлучили смо да идемо потпуно лагани, чак и без водича и носача. Шта би помислили да виде кравље око како води експедицију! У случају сусрета са староседеоцима, Вагнер је вешто маскирао кутију у коју је био смештен мозак, остављајући само малу рупу за око. Изнета је трака на којој су снимљени телеграми мозга и ми смо је искористили да сазнамо да ли идемо правим путем. Ринг није преварио: показало се да има прилично добро визуелно памћење. И ако није умео вербално да опише пут, сада је био сасвим добар водич. Способност да се виде позната места очигледно је донела задовољство самом мозгу. Био је веома вољан да нас води."Право...Лево...Још...Спусти се…" …»